Pozorišna predstava „Florentinski šešir”

Ežen Labiš

Pozorišna predstava „Florentinski šešir”

Režija: Darijan Mihajlović

Lica

FADINAR, RENTIJER  - Dejan Lutkić

NONANKUR, CVEĆAR  - Goran Jevtić

BOPERTUI, MESAR -  Zoran Cvijanović

VEZINE, STRIC FADINAROV (gluv) -  Vladan Dujović

TARDIVO, KNjIGOVOĐA KOD KLARE  - Dragoljub Denda

BOBEN, NONANKUROV NEĆAK  - Uroš Jovčić

EMIL TAVERNIJE, PORUČNIK  - Aleksandar Radojičić / Milan Marić

FELIKS, FADINAROV SLUGA -  Nenad Nenadović

AHIL DE ROZALBA, MLADI "LAF" - Miloš Vlalukin

ELEN, NONANKUROVA KĆI  - Teodora Ristovski

ANAIS, SUPRUGA  BOPERTUIA -  Lena Bogdanović

BARONICA DE ŠAMPINjI  - Katarina Gojković

KLARA MODISKINjA (ŠEEŠIRDžIJKA) -  Jelena Trkulja

VIRŽINI, SLUŽAVKA KOD BOPERTUIA -  Ivana Lokner

KAPLARI -  Saša Nićiforović, Đorđe Kreća

GOSTI, SVATOVI, HOR -  Đorđe Kreća, Saša Nićiforović, Vanja Jovanović, Mitra Mladenović, Mina Nenadović, Veljko Knežević, Luka Lopičić, Nikola Tavić

SALONSKE LAMPE  - Lena Bogdanović, Đorđe Kreća, Saša Nićiforović, Vanja Jovanović, Mitra Mladenović

Kompozitor ove predstave je Aleksandar Lokner, koreograf Nebojša Gromilić, scenografiju je kreirao Aljoša Spajić, a kostime Ivana Vasić.

O predstavi

Vodvilj je nastao kao kovanica reči voix de ville ili na srpski jezik prevedeno, glas grada. Za taj tipično gradski žanr vezujemo tipične francuske stvari kao što su šampanjac, ljubavni trougao, ljubavnika u ormanu, salone sa više vrata, kuplete....

Francuska krajem devetnaestog veka, kada nastaje ovaj Labišev komad, liči na današnju Srbiju kada su u pitanju podele u društvu. Jak je otpor sela prema gradu i prepoznaje se nešto što mi danas zovemo prvom i drugom Srbijom. U Francuskoj postoji dakle zaoštrena podela između građana, seljaka sa dodatkom trećeg staleža, aristokrata, obeznadjenih padom drugog Francuskog carstva i ponovnim obnavljanjem Republike posle pada Napoleona III. Sva je ta tri sveta Labiš povezao jednim jedinim šeširom koji postaje paradigma ludosti društva u dekadenciji. Ovaj komad se u originalu zove “ Italijanski slamanti šešir” i igra se već više od veka. Rene Kler je snimio svoj čuveni istoimeni film po ovom komadu, inseniran je trenutno u Kini, Hrvatskoj,Izraelu, Americi, Italiji a naposletku, naravno i u Francuskoj. Svako je dodao ponešto od svoga mentaliteta, a ja se nadam da će ova beogradska potera za šeširom opravdati razlog zbog koga se ovaj komad toliko dugo nalazi na pozornicama širom sveta.